Zovem se Sonja Nikolić i po struci sam diplomirani fizioterapeut. Zaljubljenik sam u pomeranje sopstvenih granica, učenje, istraživanje i upoznavanje psihe ljudi. Moje najveće životne vrednosti su sloboda, porodica i rast kroz utelovljenje. Hroničan bol je moja tema i volim da kažem da je više on mene našao nego što sam ga ja svesno birala. Imala sam migrene više od 20 godina i fibromijalgije preko 10. Kada sam izašla iz tog začaranog kruga, poželela sam da sa drugim ženama podelim znanje i iskustvo, a najviše da im pokažem koliko navijam za svaku od njih i da znam da su sva potrebna snaga i hrabrost već u njima.
Tvoj pristup kroničnoj boli je prilično jedinstven – ne fokusiraš se samo na tijelo, već i na živčani sustav. Možeš li nam jednostavno objasniti što zapravo znači “zaglavljeni živčani sustav”?
Naravno. ‘Zaglavljen nervni sistem’ znači da mozak pogrešno tumači informacije koje dolaze do njega i da nekad od jednostavne situacije misli da je opasnost i pali sve alarme u telu. U slučaju hroničnog bola to znači da mozak stvara bol kako bi nas zaštitio od opasnosti (koja zapravo ne postoji). Ovo je naučen mehanizam, dovoljno puta ponovljena reakcija koja je postala automatska. I nastaje kao posledica nekog prethodnog iskustva – akutnog ili hroničnog.
Kako si otkrila da je uzrok tvojih migrena, fibromialgije i drugih simptoma zapravo povezan s živčanim sustavom, a ne samo s tijelom?
Tako što sam primetila da se pojačava kada sam pod stresom, kada pokušavam da držim kontrolu nad nečim što baš i nije u mojoj moći, kada sam preterano nesigurna (toliko da misli odu u onom pravcu – nisam dovoljno dobra), u situacijama u kojima sam perfekcionista pa stvaram sebi nepotreban pritisak. Pratila sam kako mi telo reaguje i uvidela da zapravo postoji obrazac. Pomoglo je i to što su mi govorili da sam to nasledila, a gen za migrenu ne postoji. Tako da mi se ceo taj narativ oko migrene nije svideo jer nije imao nikakvu logiku. Tako je započelo moje putovanje.
Što je bio tvoj aha trenutak, onaj kada si shvatila da želiš pomoći i drugim ženama kroz svoj rad?
Još od fakulteta mi je bilo jasno da psiha i način gledanja na telo, opravak, bolove i bolesti zapravo diktira to kakav će ishod biti. I želela sam da idem u tom pravcu. Ali baš onaj trenutak kada sam znala da je to kroz hroničan bol jeste kada sam već u velikoj meri izašla iz svojih bolova i setila sam se jedne pacijentkinje sa kojom sam radila dok sam stažirala. Ona se jako mučila sa tim, dugo je išla na terapije i nije videla rešenje, bila je aksiozna (na granici depresije) i jako tužna. Pomislila sam koliko bi značilo da žene koje se susretnu sa hroničnim bolovima znaju da postoji izlaz iz toga. Želela sam da prenesem sve ono što sam ja radila i što sam naučila putem kojim sam prošla.
Koje signale tijelo šalje kada se osjeća sigurno, a koje kada je “u alarmu”?
Alarm izgleda kao uznemirenost, briga, strah, plitko disanje, ubrzan rad srca, preznojavanje, slab san, slabo varenje (prejedanje ili gubitak apetita), umor, bezvoljnost. Ovo su akutni pokazatelji koji mogu preći u hronične. Kada smo sigurni imamo onaj osećaj mira u stomaku. Telo je smireno. Telo zna da ima kapacitet da se nosi sa svim što se desi. Zna da bol nije veći od tebe. Ne oseća pretnju, nije na oprezu već je opušteno. I ovde mi je jako važno da napomenem kapacitet o kome ja jako često pričam. Zato što ćemo svi mi biti u situacijama gde smo ranjivi, ali nije isti način na koji kroz njih prolazimo. U redu je da nas nešto izbaci iz takta, iznervira, uznemiri, ali koliko dugo ostajemo u tome? Telo koje je u miru, u balansu, brže izlazi iz problema, ne ostaje zaglavljeno.
Mnoge žene žive s kroničnom boli godinama i pomire se s tim da je to “normalno”. Što bi im ti poručila?
Poručila bih im da nije. Da ne moraju svoj život da podrede bolu i uklapanju u ‘njegov’ šablon. Poručila bih im da sam ja živi dokaz da se može drugačije nakon više od 20 godina. Kao i da znam koliko pozicija u kojoj su sada deluje beznadežno, usamljeno, tužno i bez izlaza, ali to je samo iluzija. Mogu da odluče da prestanu da veruju u nju.
Kako izgleda rad s tobom, koje metode i pristupe koristiš u praksi?
Postoji individualan program koji je sada u preradi (radim upleveling postojećeg) i početkom novembra otvaram grupni. Funkcioniše tako da prvo žene nauče na koji način bol nastaje jer će tako moći brže i lakše da uhvate obrazac bola. A on nas dovodi do uzroka. Kada znamo uzrok, posledicu je mnogo lakše tretirati jer možemo da preveniramo situacije za koje znamo da će biti okidač za bol. Suština rada sa mnom je da imaju teoriju da bi razumele šta i zašto rade, a nakon toga idemo kroz konkretne tehnike poput različitih vrsta disanja, istraživanja bola i tela, tehnike uzemljenja i osnaživanja, tehnike svesnosti tela, itd. Cilj je da kroz različite tehnike pošaljemo poruke sigurnosti nervnom sistemu koje mu pomažu u regulaciji. Primarni zadatak nam je da naučimo telo da je sigurno i bezbedno bez obzira šta se dešava oko nas (i u nama).
Što najviše iznenadi tvoje klijentice kada počnu razumijevati svoje tijelo i živčani sustav?
To koliko su same odgovorne za svoj bol. Odnosno koliko životnim navikama i načinom razmišljanja ali i nekim svojim osobinama utiču na stvaranje bola i njegov visok intenzitet. Ovo bude potpuni game changer. Zato što kada to shvate, onda nestaje strah. Nema više osećaja da je bol veći od njih. Kada nema strahova, intenzitet bola se smanjuje.
Imaš li neke male svakodnevne rituale ili navike koje ti pomažu da ostaneš u balansu?
Ples i pevanje kroz kuću uz muziku, to mi odmah digne raspoloženje. Jako puno kroz dan se smejem. Igram se sa ćerkicom koja ima 4 godine, glupiram se sa njom, uživam da i ja ponovo kroz nju podetinjim. Kada sam u nekoj izazovnoj situaciji, praktikujem vežbe koje učim i svoje klijentkinje – disanje, fokus, promatranje tela i svega što se unutra dešava.
Kada danas pogledaš unatrag na svoje iskustvo s migrenama, fibromialgijom i anksioznošću, kako gledaš na taj period života?
Kao na učitelja. Celo vreme je bio tu pokušavajući da mi kaže istine koje sam ignorisala. Kroz iskustvo sa bolom sam jako, jako puno porasla, proradila različite životne traume koje sam imala, prevazišla i druge zdravstvene probleme i strahove. Mislim da ono najvrednije što mi je bol doneo jeste da kada sam u njega pogledala, prestala sam da budem žrtva. Na mnogo načina mi je pomogao da uzmem svoj život u svoje ruke.
I za kraj, koja bi bila tvoja poruka ženama koje žele ponovno povjerovati svom tijelu?
Bol nije neprijatelj. On je poruka. On je poziv. On je signal koji predugo ignorišeš. Počni da ga slušaš i videćeš čaroliju koja se dešava.
A gdje te mogu pronaći osobe zainteresirane za rad s tobom?
Mogu da prate instagram nalog @resisehronicnogbola tu budu prve objave oko programa, uživo radionica, webinara, itd.
Takodje me mogu kontaktirati na mail sonjanikolic2023@gmail.com za sve informacije i detalje.
I pogledati dublje ovu temu i način na koji je ja donosim na mom youtube kanalu Reši se hroničnog bola https://www.youtube.com/@resisehronicnogbola
